Локална самоуправа

БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ

Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи

Услови за пружање бесплатне правне помоћи

Бесплатна правна помоћ може да се пружи држављанину Републике Србије, лицу без држављанства, страном држављанину са сталним настањењем у Републици Србији и другом лицу које има право на бесплатну правну помоћ према другом закону или потврђеном међународном уговору, ако:

1) испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ сагласно закону којим се уређује социјална заштита или корисник права на дечији додатак сагласно закону којим се уређује финансијска подршка породици са децом, као и члановима његове породице односно заједничког домаћинства, чији је круг одређен овим законима;

2) не испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испунило услове да постане корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак.

Чланом породице, односно заједничког домаћинства лица из става 1. овог члана не сматра се лице против којег тражилац бесплатне правне помоћи покреће поступак заштите од насиља у породици или други поступак заштите. Приходи и имовина лица против којег се покреће поступак заштите не утичу на право тражиоца да оствари право на бесплатну правну помоћ, ако он испуњава услове прописане ставом 1. овог члана.

Држављанину Републике Србије, лицу без држављанства, страном држављанину са сталним настањењем у Републици Србији и другом лицу које има право на бесплатну правну помоћ према другом закону или потврђеном међународном уговору бесплатна правна помоћ може да се пружи и ако је реч о:

1) детету о чијем се праву, обавези или интересу заснованом на закону одлучује у поступку пред судом, другим државним органом односно органом јавне власти;

2) лицу према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи или заштитна мера обавезног психијатријског лечења;

3) лицу према коме се води поступак делимичног или потпуног лишења или враћања пословне способности;

4) лицу које остварује правну заштиту од насиља у породици;

5) лицу које остварује правну заштиту од тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања или трговине људима;

6) лицу које тражи азил у Републици Србији;

7) избеглици, лицу под супсидијарном заштитом или интерно расељеном лицу;

8) особи са инвалидитетом;

9) детету које је заштићено услугом смештаја у систему социјалне заштите;

10) деци и младима којима је престала услуга социјалног смештаја до навршене 26 године живота;

11) одраслим и старим лицима која су без сопственог пристанка смештена у установу социјалне заштите;

12) лицу које остварује право на утврђивање времена и места рођења сагласно закону којим се уређује ванпарнични поступак;

13) лицу које је погођено поступком принудног исељења и пресељења у складу са законом којим се уређује становање.

Пружалац, тражилац и корисник бесплатне правне помоћи

Пружалац бесплатне правне помоћи је лице које је овим законом овлашћено да пружа бесплатну правну помоћ и које је према овом закону уписано у регистар (члан 16. ст. 1. и 3 – у даљем тексту: пружалац).

Тражилац бесплатне правне помоћи је лице које подноси захтев за одобравање бесплатне правне помоћи (у даљем тексту: тражилац).

Корисник бесплатне правне помоћи је лице које је остварило право на бесплатну правну помоћ и коме се она пружа (у даљем тексту: корисник).

Пружаоци

Бесплатну правну помоћ пружају адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.

Удружења могу пружати бесплатну правну помоћ само на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминације.

Бесплатну правну помоћ у име удружења пружају адвокати.

Бесплатну правну помоћ у служби правне помоћи у јединици локалне самоуправе или у име удружења могу пружати дипломирани правници, само у оквиру овлашћења која су дипломираним правницима одређена законом којим се уређује одговарајући поступак.

Пружаоци бесплатне правне помоћи, а удружења у оквиру циљева због којих су основана, могу да пружају опште правне информације и попуњавају формуларе, као облике бесплатне правне подршке.

Јединица локалне самоуправе може организовати заједничку службу бесплатне правне помоћи са другим пружаоцем, у оквиру овлашћења која су тим пружаоцима поверена овим законом, али не може на њега пренети пружање бесплатне правне помоћи у потпуности.

Садржина захтева

Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи садржи:

1) лично име, пребивалиште или боравиште подносиоца захтева и број телефона ако постоји;

2) опис проблема због кога се тражи бесплатна правна помоћ и документа о описаном проблему, ако подносилац захтева њима располаже.

Подносилац захтева уз захтев може поднети исправу, правноснажну одлуку државног органа или други документ којим се доказује да тражилац бесплатне правне помоћи испуњава услове за остваривање права на бесплатну правну помоћ.

Захтев се подноси на обрасцу чији изглед и ближу садржину прописује министар.

Поступање органа управе

Поступак о захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи је хитан.

Орган управе доноси решење о захтеву у року од осам дана од дана пријема захтева, а ако је затражио допунску документацију од подносиоца захтева, у року од осам дана од дана када му је она достављена.

Ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете по подносиоца захтева или ако би истекао рок у коме он има право на предузимање радње у поступку, орган управе је дужан да донесе решење о захтеву у року од три дана након његовог пријема.

Ако орган управе не донесе решење у року од осам односно три дана од дана пријема захтева, односно достављања допунске документације, сматра се да је захтев одбијен.

Орган управе који тражи од подносиоца захтева допунску документацију дужан је да одреди рок за њено достављање који не може бити краћи од осам дана, чијим истеком се сматра да је подносилац одустао од захтева, ако није доставио тражену документацију.

Одобравање бесплатне правне помоћи

Ако је захтев основан (чл. 4. и 7 Закона), орган управе решењем одобрава бесплатну правну помоћ.

Орган управе у изреци решења упућује подносиоца захтева на пружаоца који је према овом закону уписан у регистар (члан 16. ст. 1. и 3), а према правилима која прописује министар пошто претходно прибави мишљење пружалаца.

Изрека решења садржи и опис проблема због кога је одобрена бесплатна правна помоћ.

Против решења о одобравању бесплатне правне помоћи жалба није дозвољена.

Одбијање захтева и жалба министарству

Орган управе одбија захтев за одобравање бесплатне правне помоћи ако нису испуњени овим законом одређени услови за пружање бесплатне правне помоћи (члан 4), ако у конкретној правној ствари бесплатна правна помоћ није дозвољена (члан 7) или ако подносилац захтева условљава пружање бесплатне правне помоћи крајњим исходом или успехом у поступку.

Решење о одбијању захтева мора да буде образложено.

Против решења о одбијању захтева може се поднети жалба министарству, у року од осам дана од дана пријема решења, односно у року од осам односно три дана од истека рока после кога се сматра да је захтев одбијен (члан 32. став 4).

Министарство је дужно да о жалби одлучи у року од 15 дана од пријема жалбе.

Решење о жалби је коначно у управном поступку.

Обавеза пријављивања промене стања

Корисник је дужан да, почев од подношења захтева за одобравање бесплатне правне помоћи до израде коначног обрачуна накнаде за бесплатну правну помоћ, пријави органу управе промене које би могле утицати на укидање решења о одобравању бесплатне правне помоћи, у року од 15 дана од настанка промене.

Орган управе по службеној дужности укида решење о одобравању бесплатне правне помоћи, ако се после његовог доношења сазна за чињенице које указују на то да коришћење бесплатне правне помоћи није оправдано.

Против решења о укидању решења о одобравању бесплатне правне помоћи корисник може да поднесе жалбу министарству, у року од осам дана од дана пријема решења.

Жалба не одлаже извршење решења.

Решење о жалби је коначно у управном поступку.