Štampa

ИСТОРИЈА ОПШТИНЕ

За Бабушничку општину и Лужничку котлину везано је више легенди и народних веровања: 
По једној легенди планина Стол („Столски камен“ или у жаргону „Столски камик“) је добила име због тога што, посматрана из даљине, изгледа као сто (стол).
По другој легенди планина Стол је заравњена јер је својевремено Марко Краљевић стао на ту планину и бацио камен чак на другу планину.
По сличној легенди је Марко Краљевић са суседног брда скочио на „Стол“ и од силине га заравнио. То место одакле је наводно Марко Краљевић скочио се зове „Скоковје“.
По легенди један од извора реке Лужнице у селу Љуберађа нема дно. То место се зове „Комаричко врело“ или „Комарички вир“.На том месту у њега пада вода са висине и извире вода из дубине тако да поред велике дубине вода има неправилно кретање (ковитлање). Осим тога у том врелу (виру) има много растиња тако да се до дна класичним методама не може допрети. Људи су, наводно покушавали, моткама и конопцем на коме је везан камен, да дођу до дна али нису успевали. Прича се да су се ту раније многи купачи удавили због „луде храбрости“ и неопрезности.
Река Мурговица која се у селу Љуберађа улива у реку Лужницу је наводно добила назив по томе што је често мутна („мургава“) (због састава земљишта кроз које протиче ова река се и код малих киша замути). Због погодних природних услова за људски живот, ова област је непрекидно настањена – од праисторијских времена до данас. Археолошки налази показују да је овај терен био насељен још у античко доба, а остаци римских утврђења и путева сведоче да је овде за владе Римљана постојало више насеља. „Лековити извори Звоначке Бање били су познати људима од давнина. И у овој бањи у античко доба извори су били каптирани, а на месту данашње бање постојало је насеље. Од римских бањских насеља приликом раскопавања терена 1903. године пронађени су разноврсни остаци материјалне културе. Откривено је више старих римских базена, патос у једном од њих, једна спомен плоча, остаци цркве и многи римски новци“. Код села Стрелац постоји градић звани Могилика, где је 1906. године пронађена комплетна римска војна опрема, а трагови градића се и данас могу видети. Поред ових постоје и други трагови војничких и других насеља у осталим крајевима Лужнице за које се претпоставља да су из времена Римљана.

За време цара Душана и непосредно после његове смрти, овај крај је био у саставу српске средњовековне државе. Постоје подаци о овом крају за време турске владавине. Касније, у XИX веку, помињу се устанци становништва овог краја против Турака.
За време Првог српског устанка дошло је овде до превирања, јер је у близини Лужнице оперисао лесковачки војвода Илија Стреља са својим устаницима. И касније, све до ослобођења овог краја од Турака 1878. године, било је неколико буна против обесне турске управе.
Лужничани су учествовали у Првом балканском рату, када је погинуло око 250 војника.
У Првом светском рату погинуло је око 468 Лужничана. Неповољни догађаји у другим крајевима Србије довели су до повлачења српске војске из Лужнице. Многи борци из Лужнице напустили су завичај и преко непроходних планина Албаније кренули ка Јадранској обалиУ пробоју Солунског фронта погинуло је 322 Лужничана.
На територији Лужнице у току Другог светског рата погинуло је око 820 људи.

Године 1889. донешен је Закон о општинама који је предвиђао општинску самоуправу, који је омогућавао да општина (мисли се на среску општину) може имати најмање 200 пореских глава, што је омогућило цепање већих јединица на мање општине. На територији среза Лужница (данашња територија општине Бабушница) дошло је до повећања броја општина, тако да је на територији овог среза у периоду од 1899. до 1918. године укинуто 24, а основане су 29 општина (треба имати у виду да је у овом перјоду територију општине Бабушница насељавало више од 40.000 становника).

После Другог светског рата дошло је до извесних територијалних прегруписавања среских општина између суседних среских области, тако да 1950. године Лужнички срез има 53 насеља која се и до данас налазе у саставу општине Бабушница.

Лужнички срез 1960. године (Службени гласник бр. 51/59 од 01.01.1960. г.) постаје општина у саставу Нишког среза. Расформирањем срезова и формирањем међуопштинских регионалних заједница, општина Бабушница чини саставни део Нишког региона.

2011 Историја.
Joomla 1.7 Templates